СрпскиРуски
Претрага
Пријава на новости
Пријатељи центра
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Друштвене мреже
Банер
Банер

Изложба "Бородино 1812 - 2012"

plakat konacna verzija

 

Поводом обележавања

200 годишњице Отаџбинског рата 1812.

у Гимназији Ј. Ј. Змај

15. октобра у 18. сати биће одржано

свечано отварање изложбе

Бородино 1812.


Године 1812. 12. (24.) јуна Велика армија од 600 хиљада, коју је Наполеон сакупио широм Европе, ушла је на 005територију Русије. Половину састава армије чинили су Французи. Остали (Немци, Италијани, Пољаци, Швајцарци, Шпанци, Португалци, Белгијанци, Холанђани, Аустријанци, Хрвати) били су регрутовани из савезних и вазалних држава Француске. Суверенитет и независност Русије биле су угрожене. „Година невоља и година славе“ или Отаџбински рат 1812. године – тако су историчари назвали 6 месеци рата, који су успели да у руском народу пробуде успавану снагу и национални понос.

006На почетку рата, због велике и очигледне бројне надмоћи непријатеља, руска војска је избегавала фронталне битке, почела је да се повлачи назад на територију своје земље. Две руске армије успеле су маневрима да се споје под  Смоленском, а после битке за овај стари руски град наставиле су повлачење. До коначне битке, која се одиграла 26. августа (7. септембра) код села Бородино,
установљен је релативни паритет противника. Уједињене руске армије у жестоким биткама код Бородина претрпеле су страшне губитке, и биле су принуђене на повлачење, а касније на основу заједничког решења војног савета у Филама 2. (14.) септембра остављају непријатељу престоницу Русије – Москву, у којој ускоро избија пожар.007

Рат се у том тренутку већ проширио на читаву Русију. Сви социјални слојеви становништва били су укључени, а
првенствено становништво централних губернија, у којима је регистровано масовно исељавање становништва, одвођење стоке, уништавање поља и кућа. Сељаци су бранили своја имања од непријатеља и пљачкаша. На позив Александра I у најкраћем року под контролом власти формирана је губернијска народна војска, која је заједно са редовном војском чинила резерву и други ешалон одбране.

Већ за 40 дана боравка у Москви и бесплодних покушаја  да ступи у мировне преговоре, Наполеон је повео своју армију назад. Ово повлачење било је један од најтрагичнијих догађаја у ратној историји Француске. Глад, хладноћа, партизански начин ратовања, притисак надолазеће руске војске проузроковали су потпуни крах 004наполеоновске армије. Кулминација је била битка на реци Берјозина. До данашњих дана у француском језику реч „Берјозина“ је синоним за катастрофу. Од 600 хиљада Наполеонове војске, на крају се из Русије вратило мање од 80 хиљада људи. Резултат 1812. године је потпуни крах и уништење Велике армије на територији Русије. Више од 500 хиљада војника из земаља Западне Европе је погинуло или 
заробљено у Русији. Главнокомандујући руске војске Михаил Кутузов пред крај ратних операција веома основано пише императору Александру I „Јадни остатци непријатељске армије беже преко наше границе“. Маршал Александр Бертје,002 начелник генералштаба императора Наполеона у рапорту свом императору о
гигантским губицима, био је приморан да изведе следећи закључак: „Армија више не постоји“. Политички престиж и војна моћ Француског императора доживели су тежак ударац.

Победа Русије 1812. године над бројнијим и до тада непобедивим противником утицала је на подизање национално-ослободилачког покрета у Немачкој, као и на оштри заокрет у политици европских монарха, који су  један за другим 001приступали анти наполеоновској коалицији. Походи руске армије у иностранству, која је чинила основу Шесте анти француске коалиције током 1813-1814. били су логичан наставак ратних операција 1812. године.
Идеолог и фактички лидер савезника у борби са Наполеоном постао је император Александар I. Ратне операције у Европи завршиле су се уласком савезника у Париз 1814. године. Био је то врхунац међународног престижа Русије и највећа тачка славе за императора Александра I. Постао је један од твораца Бечког конгреса, који је одредио границе царства, које су остале непромењене до средине XIX века. Затим је постао главни идеолог Светог Савеза (савеза монарха) који је решавао основна европска питања.

001