СрпскиРуски
Претрага
Пријава на новости
Пријатељи центра
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Друштвене мреже
Банер
Банер

Промоција књиге "Историја Срба и Руса I и II"

011 

 

У понедељак, 20. јуна, са почетком у 19 часова,

у свечаној сали Гимназије Јован Јовановић Змај одржана је

промоција књиге  

Историја Срба и Руса I и II.

др Јованa Деретићa и мр Драгољубa Антићa.

Књигу je пред бројном публиком представиo аутор др Јован Деретић

 

 

 

" Ова студија даје поглед на древну историју данашње цивилизације на сасвим неуобичајен начин. Бројне анализе са сасвим другачијим ставовима у односу на ставове званичних историчара, постојале су много раније међу Србима, Русима али и истраживачима западноевропских нација. Поједини од тих аутора су темељно проанализирали неке периоде историје и указали на озбиљне разлоге за ревизију уврежених схватања историчара о тзв. "историјским истинама". Ова студија је прва комплетна синтеза таквих погледа, уз придодате аргументе бројних природних и егзактних наука...."

022"Период од више миленијума је разматран са гледишта мултидисциплинарних повезивања огромног броја чињеница. Да би читалац и сам могао да се увери у исправност навода, готово свака битнија тврдња је пропраћена тачним наводом из литературе, што може бити смерница за даља истраживања. Заједнички српски и руски народ, који се у битнијој мери раздваја на данашње Србе и Русе тек током последњег миленијума, назван је у овој студији Сербо-Расима и то је име коришћено врло често и тамо где је свуда у историјским изворима заступљено име Срби, или име Руси. Ово условно име је одабрано као симболично подсећање током читаве анализе да се ради о дубоким заједничким коренима..."

др Јован И. Деретић је српски публициста. Рођен је 8. јануара 1939. или 1937. године у Ораховцу, општини Требиње. Студирао је на Природно математичком факултету 1961-62. године, а 1963. године је напустио Југославију и отишао прво у Француску где је студирао 1964-66. године на Техничком колеџу у Паризу, а потом је 1967-70. године студирао историју у Лиону. Стекао је докторат права (ЛЛД) у САД. У периоду између 1966. и 1997. је радио у техничкој струци - инжењеринг у разним фирмама у Француској и Америци, а последњих шест година у Чикагу. Више година је био уредник Америчког Србобрана. 1997. године се преселио у Београд. Поред српског језика, говори француски и руски, а служи се немачким, италијанским, латинским и старогрчким. 2009. године је изабран за редовног иностраног члана Петровске академије наука и уметности на одсеку Словенска култура .

j.dereticГлавни предмет његовог истраживања јесте српска античка историја, коју званична историографија не познаје. Његови текстови говоре о  постојању српске античке историје од 2000. године п. н. е, па до 7. века, када су по званичној историји, Срби дошли на Балкан заједно са другим словенским народима.

Поред "Историје Срба и Руса", у периоду од 1975. до 2010. године, објавио је још и две књиге "Историја Срба" (Ница, 1975. и 1976.), "Западна Србија" (Чикаго, 1995.), "Серби народ и раса - Нова Вулгата" (Чикаго, 1995. и Београд 2006.), "Арбанаси у Србији" (Београд, 1999.), "Античка Србија" (Београд, 2000.), "Срби и Арбанаси" (Београд, 2005.), "Наша победа" (Београд, 2006.), "Арбанaси, лажни Илири" (Београд, 1999.), "Измишљено досељавање Срба" (Београд, 2008.), "Србица" (Београд, 2009.) и "Доћириловска писменост" (Београд, 2009.).

 

Драгољуб П. Антић (3. јануар 1953. Горње Равно) је инжењер електротехнике, а бави се и проучавањем најстарије српске историје, подржавајући теорију српске аутохтоне школе, о пореклу Срба. Члан је Руске царске академије наука и уметности у Петрограду.

d.anticДипломирао је 1977. године, на Факултету за физичко инжењерство, у одсеку за нуклеарни програм. Магистарску титулу стекао 1985. године, на Факултету за електротехнику, Универзитета у Београду, на одеску за нуклеарни реакторни физички програм. Од 1987. носи титулу истраживач-сарадник. Од априла 1978 године, ради у Винчанском Институту за нуклеарне науке, у Београду. Академски је сарадник Универзитета у Београду. Од 1996. године, је главни уредник у "Винча билтен", часописа који издаје Институт у Винчи. У периоду од 1990. до 1992. године био је на месту директора за нуклеарну технику Лабораторије "Неро". Добитник је награде за Најбољи рад за нуклеарну физику, 1987. године, и признања Америчког нуклеарног друштва, 1991. године.

 

 

 

001