СрпскиРуски
Претрага
Пријава на новости
Пријатељи центра
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Друштвене мреже
Банер
Банер

400 година династије Романових

sveta porodica 1
Поводом обележавања 400 година

постојања династије Романових,

у Руском центру су од 9. до 18 октобра

биле изложене фотографије

на којима су приказани најзнаменитији чланови династије

и најважнији догађаји

који су обележили њихове животе и владавину.

 

 

 


mihail fjodorovich 1Смрћу Ивана IV Грозног прекинута је у Русији владавина династије Рјуриковича. Томе је у многоме допринео и сам цар својим деспотским понашањем и психичком неуравнотеженошћу. После његове смрти отпочео је период смутног времена. Руски земљу потресали су унутрашњи раздори, са севера јој је ратом претила Шведска, са запада Пољаци, а на југу су је непрестано потресале побуне Татара. Да би стабилизовала стање у земљи бољарска дума је донела одлуку да се на руски престо постави Михаил Фјодорович Романов - син патријарха Филарета. Као даљи рођак вољене супруге Ивана IV Анастасије, шеснаестогодишњи Михаил био је тек индиректно повезан са члановима претходне династије. Али пошто другог избора практично није било, фебруара 1613. у Ипатјевском манастиру у Костроми крунисан је за цара Михаил Романов.

Нови цар је био млад и врло болестан, што га, узгред, није омело да на престолу проведе тридесет и две године. У питањима везаним за одбрану државе цар се углавном опредељивао за дипломатска средства и неке посебне заслуге за време своје владавине није стекао. Године 1645. на престо долази Алексеј, његов син и законити наследник. Нови цар је владаоaleksej mihailovic 1
тридесет и једну годину и управо за време његове владавине дошло је до раскола у Руској православној цркви. После смрти Алексеја Михајловича, другог цара династије Романових дошло је до озбиљних проблема са престолонаследницима. Године 1676. на престо је доведен најстарији Алексејев син, петнаестогодишњи Фјодор. Он је био човек слаб и
болешљив и владао је свега шест година. После његове смрти 1672. долази до двовлашћа. На престо су истовремено постављена два царевића: шеснаестогодишњи Иван V и десетогодишњи Петар I. Четрнаест година управљала су ова два цара Русијом. Апсурдност ситуације нарочито је била изражена на почетку њихове владавине, услед чињенице да је царевић Иван био физичи и психички хендикепиран, а царевић Петар исувише мали. Бреме управљања државом понела је њихова сестра Софија, која је била чврсте руке и веома властољубива. За браћу цареве направљен је специјални дупли трон са малим прорезом на наслону кроз који је Софија тихим гласом давала савете и издавала наредбе браћи који су на њему седели. Данас се тај необични престо налази у Оружарници Московског Кремља.

petar veliki 1
Игру "Живих војника", коју је волео малолетни Петар, својски су подржавали и Софија и бољари. Чак су из забаве скупо плаћали мале војнике у његовом дечјем пуку. Међутим, заједно са царем расли су и његови војници и чим је Петар напунио 17 година забава је зваршена! Петар је преузео власт, а Софију је, како се причало, затворио у манастир. Иван је до краја свог живота, 1696. остао на престолу заједно с братом.

Петар је оштро ступио на власт и једнако оштро је и владао током читавог свог живота. Кад му је требало бронзе и бакра за оружје наредио би да се скину и претопе црквена звона. Истина, мало ко се данас сећа да је после победе над Швеђанима Петар наредио да се сво заробљено шведско наоружање претопи у звона за цркве.

Неки историчари тврде да су Петрове реформе скоро уназадиле земљу. Ипак не треба заборавити да је само захваљујући њему Русија прерасла у земљу "од мора до мора", а Петрбург постао и до данашњих дана остао "прозор у Европу". Управо је Петар створио руски флоту. Од изузетне је важности и развој индустрије на Уралу. У Петрово време Русија је осим крзна, воска и конопље, на запад почела да извози и гвожђе, малахит, јаспер и слатководни бисер. Захваљујући Петру I аграрна земља претворила се у империју начинивши први корак на свом путу ка цивилизованој индустријски развијеној држави. Управо је због тога Петар I заслужио име Петар Велики.

Петар I је владао четрдесет и три године, што ни један владар из династије Романових  није достигао. После његове смрти 1725. на руски престо долази Екатерина II, његова супруга, која не само да није била из царске породице, него није чак имала ни кап "плаве" крви. Заправо, она је крунисана јер је женом лакше управљати. Треба истаћи да се око царице окупило небројено много инетересената. Међутим Екатерина I је умрла две године после крунисања и на престо је доведен Петар II, унук Петра Великог. Он је владао само три године, јер је у својој петнаестој години умро од богиња.

Тужна али истинита чињеница је да се смрћу Петра II, 1730 прекинула мушка линија династије Романових.jelisaveta petrovna 1
Исте ноћи након смрти младог цара одлучено је да се на престо постави синовица Петра I Ана Ивановна. По завештању Екатерине I на престо је у том случају требала доћи Петрова кћер Јелисавета. Међутим Јелисавета је била преке нарави и деспотског каракетра, док је Ана Ивановна деветнаест година живела у Курландији и у Русији није имала своје  миљенике, нити је била повезана са било којом политичком партијом. Јасно је да су чланови Врховног Савета рачунали да ће у њој пронаћи предвидљиву царицу којом ће лако управљати, али су се грдно преварили. Ана Ивановна не само да није желела да се оптерећује пословима управљања државом, него је чак и изабрала друге помоћнике. Одмах после крунисања распустила је Врховни Савет и на чело новог кабинета министара поставила свог миљеника грофа Бирона, који је био регент свих десет година њене владавине.

Ана Ивановна је умрла 1740. и није оставила наследника. По царичином завештању престо је предат у руке Ивану VI, унуку њене сестре и сину војводе Антона Улриха, који је у тада напунио тек два месеца. Иван Антонович је царевао само годину дана, после чега је своје право на престо војним ударом остварила ћерка Петра Великог Јелисавета. Беба цар послат је у изгнанство, а након тога затворен у манастир где је по наређењу следеће царице убијен када му је било двадесет и три године.

Пошто није имала деце, Јелисавета Петровна се питањем наследника руског престола унапред позабавила позвавши у Русију сина своје сестре Ане, Карла Петра Улриха. Унук Петра Великог потпуно је одговарао улози руског цара. Далековида царица пронашла му је и жену – немачку принцезу фон Анхалт-Цербст. После Јелисаветине смрти, 1761. године, Карл Петар Улрих дошао је на руски престо под именом Петар III. Међутим, годину дана након тога погинуо је под крајње сумњивим околностима. Следећи владар Русије постала је његова жена, Екатерина II. Владавина Екатерине II трајала је тридесет и четири године и тај се период у Русији поносно зове „Златни век Руског царства“. Немачка принцеза, која је династији руских царева припадала само по браку, бринула се о Русији, знатно дуже од њеног несрећног мужа. Њено царевање ушло је у историју не само по луксузу који је владао на царском двору, него и као време победа руске војске на Криму и Црном мору.

pavel
Екатерина II умрла је 1796. године и на престо је дошао њен син Павел I, који није волео мајку и трудио се да промени све што је она установила, што из сопственог хира што за добробит државе. После четири и по године, 1801. Павел I је убијен. На престо је дошао његов најстарији син Александар I. За време владавине овог цара утврђене су границе царства и добијен је рат против Наполеона (1812.). Међутим, Александар није имао директних наследника, па је следећи руски цар, по правилу требало да постане Константин, други Павлов син, али се он одлучно одрекао престола. После развода са првом женом он се оженио пољакињом, која није имала плаве крви. Деца из тог брака нису имала права на престо. Тако је на власт дошао Николај, трећи Павлов син. Тек од тог времена су се на престолу мењали цареви по директном наследству, тј син је долазио на место оца.

На дан заклетве војске новом цару, 14. децембра 1825, избила је побуна радикално настројених племића, и тај је догађај у историју ушао под називом Декабристички устанак. Николај I се обрачунао са устаницима, а годину дана после тога установио је у циљу заштите тајну полицију тзв.nikolaj
Треће одељење при Царској канцеларији. За време Николаја I саграђене су прве железничке пруге у Русији. Његовим највећим делом сматра се централизација власти. Николај I је управљао Русијом 30 година и 1855. је умро од упале плућа.

Престо је наследио његов син Александар II, који је у руској историји забележен као Александар Ослободилац. Управо је он потписао Манифест о укидању кметства и дао сељацима могућност откупа земље. Увео је институцију губернијскиих управа и пренео на њих дужности убирања пореза, формирања буџета и сл. За време цара Александра II порасло је незадовољство како међу сељацима беземљашима тако и међу интелигенцијом. Рођен је покрет народовољаца као и други радикални покрети. На цара је шест пута покушаван атентат, а последњи од њих, 1881. је и уродио плодом. У двадесет и седмој години своје владавине цар Александар II погинуо је од експлозије бомбе.

На престо је дошао најстарији царев син Александар III. Време његове владавине било је за Русију време мира и спокојства. Није било великих ратова, није било великих превирања међу сељацима, као ни већих револуционарних струјања. У владајућим круговима у то време је рођена и почела се оваплоћавати идеја о руском приоритету и критичком односу према прогресу. Александар III припадао је оној малој групи представника династије, који су умрли природном смрћу. Царевао је тринаест година и умро услед тешке болести бубрега 1894. године.

57-1

На престо је ступио син Александра III, Николај II, последњи владар из династије Романових. Према овом руском цару судбина је била крајње окрутна. У време његове владавине Русију су потресале три револуције, Први светски рат, као и сталне побуне сељака и радника. Фебруарска револуција 1917, срушила је монархију, а Николај II је са породицом стављен под стражу и изолован. Он се одрекао престола у корист свог брата, који се такође одрекао власти у корист свог синовца Алексеја, Николајевог сина. Године 1917. после Октобарских дешавања царска породица и цар Николај II сељени су из места у место, како се монархистима не би указала прилика да бившег цара врате на престо. На почетку грађанског рата цар се са породицом налазио у Екатеринбургу у кући трговца Ипатјева где је 17 јула 1918. за време напада белих и убијен. Директних наследника руског престола више није било. Тако је трагично завршила своје царевање у Русији династија Романових.

 

Текст преузет са http://www.people.su/131374

Руски центар Нови Сад